10 zapovesti zdrave ishrane

U stvari, najbolja hrana je često na dohvat ruke – u bašti, u obližnjoj šumi, kod komšije farmera. Zaista, čak i u slovenačkoj kuhinji i u lokalnom slovenačkom okruženju postoje brojne ‘super-namirnice’ koje zaslužuju da budu deo vaših svakodnevnih obroka. Borovnice, na primer, će obezbediti vašem organizmu mangan, gvožđe, beta karoten, kao i vitamine B i C. Paradajz, koji sigurno raste u vašoj bašti, takođe sadrži 13 vitamina, naročito C i E, 17 minerala, puno kalijuma i beta karotena. Ukoliko vašu ishranu dopunite semenom lana, obezbedićete vašem organizmu izobilje proteina, minerala i dijetetskih vlakana i dobro poznate omega-3 esencijalne masne kiseline.

Umesto brojanja kalorija, fokusirajte se na to da hrana koju pripremate bude što šarenija, raznovrsnija, iz lokalne sredine i svežija. Vizuelno privlačne kulinarske kombinacije omogućuju veće uživanje u njihovom ukusu, a vaše telo će imati koristi od toga.

Drugim rečima: manje termičke obrade, svežija hrana. Kuvanje, pečenje i prženje uništavaju puno dobrih sastojaka iz sveže hrane. Zato umesto da trošite vreme na duge kuvarske obrade, napravite namaz od sirovog povrća, pripremite tanjir svežih kriški voća ili napravite sok od svog domaćeg voća.

Iz sveže ceđenih sokova i smutija, naša tela dobijaju puno hranljivih sastojaka i vitamina, ali i brze ugljene hidrate i čistu energiju. Kako je pasirano voće i povrće lakše svariti, sokovi i smutiji manje opterećuju organizam od konzumiranja voća i povrća isečenih na kriške. Unos hrane u blendiranom obliku omogućuje organizmu da brzo apsorbuje korisne supstance i da svoje ćelije nahrani njima.

Danas znamo da su zasićene masne kiseline iz životinjskih proizvoda kao i neke termički obrađene masnoće koje se konzumiraju kroz prženu i pečenu hranu, veoma štetne. Zdrave - odn. - nezasićene masti, sa druge strane, su najkorisnije za normalno funkcionisanje ljudskog tela. One se jednostavno mogu pretvoriti u ulja u toplini vašeg doma. Omega 9 masne kiseline se mogu pronaći u kikirikiju, lešnicima, bademima, makadamija orasima, omega 3 masne kiseline u semenu lana, orasima, soji i semenkama slačice a omega 6 masne kiseline u semenkama suncokreta, bundeve, susama, kukuruza pa čak i konoplje.

Dnevni unos hrane bi trebalo rasporediti na pet izbalansiranih obroka. Na ovaj način ćete izbeći nadutost, zamor i kolebanje šećera u krvi. Kroz više manjih obroka u vaš organizam ćete uneti upravo onu količinu hranljivih sastojaka koju možete iskoristiti. U stvari, ljudsko telo nije u stanju da skladišti određene hranljive sastojke u velikim količinama, tako da je umerenost veoma dobrodošla prilikom određivanja veličine obroka.

Iako su sveže voće i povrće svakodnevno na vašem meniju, nije na odmet napomenuti da konzumiranjem hrane pogrešnim redosledom ponekad izlažemo naša tela velikom stresu. Voće i povrće je lakše svariti od, recimo, mesa. Stoga se preporučuje da uvek prethode obroku a nikad da se konzumiraju nakon njega. Još bolje je ukoliko jedete voće kao posebno jelo.

Ukoliko se u vašem obrascu ishrane pridržavate posebne dijete ili samo izbegavate određene namirnice, uverite se da svom organizmu pružate sve što mu je potrebno. Meso i proteini životinjskog porekla se najlakše mogu zameniti biljnim proteinima iz mahunarki, domaćeg humusa ili iz drugog voća, povrća, žitarica, orašastih plodova i semenki.

Jednako važno za pravilno funkcionisanje vašeg organizma kao i pravilna ishrana je konzumiranje dovoljno vode. Umor, iscrpljenost i glavobolje mogu biti znaci dehidracije. Određeni deo neophodne vode se unosi u organizam preko hrane (otprilike 1000 ml dnevno), ostatak (1500 – 2000 ml) bi trebalo da se unosi kroz tečnosti, a najpoželjnije kroz običnu vodu.

Ukoliko vaš dnevni ritam obuhvata brojne stresne situacije, morate omogućiti određeni mir i tišinu tokom obroka. Nikada ne jedite stojeći ili hodajući i odvojite vreme za obrok, jer će brzo pojedena i loše sažvakana hrana dodatno izložiti vaš organizam stresu, bez obzira na sadržaj korisnih materija u njoj. Jedenje u slasti, potpuno uživanje i prepuštanje hrani, je definitivno dozvoljeno, čak i poželjno.