Čuvanje
Jedna je stvar pronaći najbolje sastojke a sasvim druga pronaći najbolji način za čuvanje. Neke stvari su bolje na višim temperaturama, druge na nižim, neke suve druge vlažne, neke uz druge proizvode, a druge pak same. Zbunjeni? Čitajte dalje.
Dakle, evo dileme. Samo što ste stigli kući sa pijace ili iz supermarketa i stojite u kuhinji sa svim stvarima i pitate se gde ćete, pobogu, sve da smestite. Jer hrana, kao i ljudi može da zavede. Mleko, naravno, ide u frižider, ali da li pomorandže treba da budu hladne ili ohlađene? A šta je sa ananasom? Zar niste negde čuli da beli luk treba držati na hladnom? Hmmm .... ovo je plodno tlo za razumnu sumnju. Pomoć stiže. Na sledećih nekoliko stranica ćete pronaći korisne savete koji će vam pomoći da se snađete.
Stavite ga u pregradak. Krastavac se sastoji u glavnom od vode. 97 procenata a to je još uvek kap. Voda čini krastavac posebno podložnim gnječenju i klimatskim promenama. Pošto se tako lako nagnječi, ne možete staviti bundevu ili lubenicu na njega, ali to već verovatno znate. Ovde je posebno zanimljiva stvar temperatura: krastavac zadobije oštećena u frižideru kao što su nagnječena mesta, ako se čuvaju na temperaturi koja je suviše niska, na primer na polici u frižideru. Stavite ga na hladno mesto na temperaturu od 8˚C, u korpu za povrće u frižideru.
Zeleni lek
Mnogi su vekovima pripisivali oslobađanje od patnji moćima krastavca. Antički Grci i Rimljani su navodno jeli krastavac dnevno kao preventivnu meru. Žene su vekovima pravile maske za lice od rendanog ili krastavca sečenog na kriške.
Pružite im topli dom. Sada je vreme za ono staro pravilo palca: voće i povrće koje se uzgaja u toplom podneblju treba čuvati na višim temperaturama. A to važi i za plavi patlidžan. Ako ga rashladite možete izazvati oštećenja kao što je gubitak boje, mrlje od nagnječenja i tamnjenje mesnatog dela. Zato čuvajte plavi patlidžan na hladnom mestu, u drvenoj posudi za povrće na ploči, u ostavi, na balkonu. Isto važi za ananas, avokado, bananu, maslinke, krompir, pasulj, papriku, lubenicu, dinju, bundevu, itd.
Dug put za dugo voće
Plavi patlidžan je stigao u Evropu tokom 1700-te ali je postao uobičajen poslednjih nekoliko decenija. Dugačak, tamno ljubičast, ovalni je najčešći, iako postoje različiti plavi patlidžani koje možete odabrati. Okrugli, beli, žuti, plavi, ljubičasti – možda svake dugine boje jednog dana. Ko zna?
O gasu etilenu. Paradajz i krastavci se slažu u činiji za salatu ali je krastavac, u stvari, veoma osetljiv na etilen koji emituje paradajz. Čuvajte paradajz zajedno sa jabukama, šljivama, breskvama i kruškama, ali ga držite dalje od ostalog voća i povrća.
Ostavite ih same
Nije svo voće druželjubivo. Jabuke, šljive, breskve i kruške emituju gas etilen koji započinje proces zrenja svih drugih plodova. Banane i krastavac su posebno osetljivi na etilen. Zato, ako želite čvrstu bananu u svom banana - splitu, držite je podalje od ostalog voća. Možda bi bilo korisno da zapamtite ovu malu rimu: jabuke, breskve, šljive, kruške ne treba da se sa voćem druže.
Stavite ih u vodu. Zvuči šašavo da vam radna ploča bude pretrpana prazilukom, celerom, mladim lukom i drugim povrćem za stabljikama u vazama. Ali ideja nije tako šašava kako izgleda. Voda pomaže povrću da zadrži vodu, čuvajući i sok i jačinu sve dok se ne iseku i nisu spremni za upotrebu. (Kada stignu gosti, vaze su spremne da se ispune cvećem donetim za šarmantnu domaćicu).
Ćelav? Zgrabi praziluk
Rimljani su se borili protiv mnogih stvari, uključujući pobeđivanje ćelavosti. Kako priča kaže, Imperator Neron (rimski imperator od 54-68 g.) je verovao da je praziluk dobar i za glasne žice i kao tretman protiv ćelavosti. Za sada ova teorija čeka da bude dokazana.
Koristite sito. Ako baš morate da čuvate bobičasto voće u frižideru nekoliko dana a niste ponosni vlasnik o-Zone pregrade, operite ga i stavite u sito, biće im tu malo bolje. O o-Zone pregradi možete više pročitati u poglavlju Upustvo za hlađenje.
Uberi i uživaj
U današnje vreme jagode možete kupiti tokom cele godine. Ahh, osećaj kako vam zubi uranjaju u sočnu jagodi, svežu sa pijace ili još bolje, sveže ubranu u komšijskoj bašti. Jer jagode su zaista najbolje kada su poslužene i kada se jedu odmah bez nervoze. Jagode, maline, ogrozd, kupine, o, bože. Ove male bobice je lako oštete i ne drže se dobro u frižideru. Zato, ako ih danima čuvate, nećete im učiniti nikakvo dobro. Osim naravno ukoliko niste dovoljno srećni da imate frižider koji ima o-Zone pregradu. Tu, voće i povrće traje i do tri puta duže.
Kiselo spolja, slatko unutra. Upravo ste kući doneli punu korpu južnog voća, i šta onda? Gde da ga smestite? Ovako bi trebalo: pomorandže, mandarine i klementine više vole hladno okruženje, idealno između 2-5˚ C. Frižider oštećuje limun i grejpfrut i zato ih bolje čuvajte na 10-15 ˚ C. Limeta ima koren u obe porodice i više voli temperature 8-10 ˚ C. Zbunjeni? Zapamtite sledeće pravilo palca: slatki članovi porodice pozivamo u (frižider), kisele ostavljamo napolju (na radnoj ploči)...
Slatko i kiselo
Pomorandže su slatke, limun je kiseo – ali su i jedno i drugo puni vitaminom C i dobri za poboljšavanje ukusa mnogih jela. Čak postoji način da čišćenje bude lakše – stavite pomorandžu u toplu vodu nekoliko minuta, biće lakša za ljuštenje.